Сасвим Неприродно.
Данас ( или јуче ) зачуђени народ " са ове стране " је гледао како то комшије раде. Реално, трагикомедија, коју већ 20 година режира сам врх једне суверене државе, је данас добила сасвим нови смисао који опасно вуче ка оном " трагедија ". Читајући о пресуди Готовини, а поготово коментаре, чини се да је све речено, осим оног најбитнијег - зашто је Хрватски народ изашао на улице. Или још важније - зашто је изрицање пресуде било организовано на тргу јебеног главног града?! Не могу ни да замислим слична дешавња код нас, а тих изрицања је било подоста. Чини ми се да нико нема муда да каже шта се заиста догодило.
Политичку важност овако изречене пресуде ( " удружени злочиначки подухват " ) нисам кадар да протумачим, неке даље реперкусије, могуће правне маневре, али ја схватам зашто данас Хрват плаче, и зашто се онај тетовирани ћелави чика секао.
Ово није пресуда од важности за Хрватску државу и Хрватски народ, нити је Анте Готовина нека посебно битна личност просечном Хрвату - оно што је битно је сама Олуја. Социолози ће рећи да се Хрватски народ суочава са катарзом, са спознајом колико су њихове руке крваве, њихова омладина ће сада сазнати да су им очеви убице, и да је Хрватска настала на злочину који је осуђен - али то је само пола истине. Друга половина је она половина коју ми знамо, а на коју је данас Хрватски народ мислио својим изласком на улице и тобожњим протестом - они се поносе чињеницом да се Олуја догодила, поносни су што су тек тако протерали 500.000 људи у " Домобранском рату ", што су побили на хиљаде старих, жена и деце на најсвирепије начине, а чињеница да никада до сада нису били " опоменути " од Међународне заједнице је временом створила свет који се налази у вакууму, сачињен од анти-материје, обрнутих физичких законитости. Итекако добро они знају шта су урадили и немају проблем са тиме, што је катастрофална чињеница и већ говори и превише о психолошком стању целе једне нације, нације насталој на злочину.
Тешко је разврстати овакве асоцијалне појаве, имамо и ми наш пандан овоме, али наш историјски положај једноставно не дозвољава екстремизам као Веру пре оне Црквене.
На помен НДХ и Другог светског рата, већина нормалних људи би помислила да је то нешто " заборављено ", али управо та " докторска десертација " Поглавника Павелића је довела до оваквог расплета. Милион побијених Срба и других народности, етничко чишћење које траје сто година, то је основа модерног Хрватсва које је данас за говорницом користило појам " српштина " као нешто најружније што је могуће рећи, све из бунта и протеста.
" Колективна лудница ", " испирање мозга ", све то је поново изашло на видело данас. Сви, од председника Јосиповића, до селектора фудбалске репрезентације Билића су осудили ову неправедну и ничим изазвану одлуку. Издаја домовине је тврдити јавно другачије - болесни национализам је конац који држи шавове Хрватске свести и тужно је замислити количину менталног насиља којем су изложени људи од свог рођења па до стасања у људе. Јер, овде не говоримо о учењу Љубави - овде је реч о томе како Мрзети што је то више могуће.
Наравно да има нормалних људи тамо, сигуран сам да их има и неколико хиљада, али се они неће чути, ни данас нити икада. Хрватска је земља Хрвата, све друге су протерали.
Како тамо да научите да волите друге? Можда је зато Хрват плакао данас - јер нема кога да воли.
